Spavanje i snovi
Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti. Tokom spavanja nismo svesni događaja u spoljnoj realnosti. (mada postoji minimalna svesnost o realnosti), a dok spavamo, doživljavamo san - priču u slikama, čiji sadržaj je često nerealan i čiji smisao nam nije jasan. Spavanje i budno stanje rezultat su različitog ritma u radu mozga.
Mi prespavamo jednu trećinu života, a svake noći sanjamo oko sat i po, što znači da u snevanju provedemo oko šest godina života. Iz toga je jasno da je uloga spavanja i snevanja veoma važna i zato se mnogo istražuju, mada nisu potpuno objašnjeni.
Glavna svrha spavanja jeste da se organizam odmori i psihički i fizički. Psihički se organizam odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresova, dok se tokom fizičkog odmora oslobađa od toksina koji se gomilaju za vreme pojačanih metaboličkih procesa u budnom stanju. Pored toga, spavanje je važno za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i za proces rasta. Naučnici smatraju da upravo zbog toga bebe dugo spavaju budući da im se za to vreme razvija mozak i luči hormon rasta.
Eksperimenti s namernim lišavanjem sna pokazuju da usled neispavanosti slabe svi psihički procesi, a naročito kognitivni. Neispavana osoba gubi sposobnost koncentracije, mišljenja, pamćenja, učenja, postaje razdržljiva, rasejana itd. Uz to, hronična neispavanost može dovesti i do organskih poremećajakao što su hormonski poremećaj ili pad imuniteta.
Mi prespavamo jednu trećinu života, a svake noći sanjamo oko sat i po, što znači da u snevanju provedemo oko šest godina života. Iz toga je jasno da je uloga spavanja i snevanja veoma važna i zato se mnogo istražuju, mada nisu potpuno objašnjeni.
Glavna svrha spavanja jeste da se organizam odmori i psihički i fizički. Psihički se organizam odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresova, dok se tokom fizičkog odmora oslobađa od toksina koji se gomilaju za vreme pojačanih metaboličkih procesa u budnom stanju. Pored toga, spavanje je važno za aktiviranje novih sinapsi u mozgu i za proces rasta. Naučnici smatraju da upravo zbog toga bebe dugo spavaju budući da im se za to vreme razvija mozak i luči hormon rasta.
Eksperimenti s namernim lišavanjem sna pokazuju da usled neispavanosti slabe svi psihički procesi, a naročito kognitivni. Neispavana osoba gubi sposobnost koncentracije, mišljenja, pamćenja, učenja, postaje razdržljiva, rasejana itd. Uz to, hronična neispavanost može dovesti i do organskih poremećajakao što su hormonski poremećaj ili pad imuniteta.
1 Komentari |
0 Trekbekovi